U fokusu - Srbija

Srbija očuvala investicioni rejting

Gostujući u emisiji "U središtu pažnje" Prvog programa Radio Beograda, ekonomista dr Ivan Nikolić istakao je da su javne finansije trenutno stabilne, ali da novi sukobi u na Bliskom istoku i energetska infrastruktura diktiraju oprez.

Prema oceni dr Nikolića, ključni parametri koje agencije poput "Standard & Poor's", "Moody's" i "Fitch" uzimaju u obzir kreću se od političkog ambijenta do konkretnih ekonomskih detalja, ali je presudna sposobnost zemlje da servisira dug.

"Najbitniji parametar je uopšte kapacitet zemlje i održivost u servisu duga i ozbiljnosti prema investitorima koji ulažu u tu zemlju, bilo finansijski, bilo u kapital kompanija", objasnio je Nikolić.

Srbija iznad većine zemalja regiona

Nikolić naglašava da je očuvanje investicionog ranga, koji je Srbija dobila još u oktobru 2021. godine, veliki uspeh s obzirom na regionalne okolnosti. Dok su Rumunija i Mađarska u istom rangu, većina zemalja bivše Jugoslavije i dalje je ispod ove granice.

"Sve zemlje bivše Jugoslavije, sem Hrvatske i Slovenije, i dalje su u ovom podinvesticionom okviru. Recimo, Severna Makedonija se gotovo nije ni pomakla od nekog početnog nivoa s kojim smo mi ušli u ovo rangiranje 2012. godine. Ostale zemlje poput Albanije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine nalaze se u zoni koju karakteriše špekulativni efekat ili daleko rizičnija pozicija", navodi Nikolić.

Uticaj sukoba u Zalivu na cenu zaduživanja

Iako je Srbija na dobrom putu, Nikolić upozorava da su određeni faktori, poput sankcija SAD prema NIS-u prošle godine i trenutnog rata u Zalivu koji je počeo 28. februara, usporili dalji napredak. Ovi sukobi imaju direktan kanal uticaja kroz energente.

"Rat koji se proširio na zemlje Zaliva posebno pogađa Evropu preko ograničenog dotoka nafte i gasa. Prinosi na desetogodišnje obveznice porasli su za 30 do 50 baznih poena kod svih zemalja, što ukazuje na to da će kapital u narednim mesecima biti znatno skuplji nego do sada", upozorio je on.

Zbog ovakvih okolnosti, Ivan Nikolić ističe da države moraju biti izuzetno pažljive: "Nema mesta nekom širenju prevelikog deficita koji će implicirati i veću zaduženost, jer je zaduživanje sada skuplje uprkos našoj investicionoj poziciji."

Inflacija i mere države

Nikolić se osvrnuo i na monetarnu politiku, napominjući da je Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75%, dok je inflacija u februaru iznosila 2,5%, što je ispod zacrtanog cilja.

"Država je intervenisala, ograničila izvoz i smanjila akcize, čime je efikasno ograničila porast cena goriva. To nije bio slučaj kod nekih zemalja u okruženju gde je fiskalni prostor niži", objasnio je Nikolić.

Rizik od zatvaranja kanala globalne trgovine

Kao najveću potencijalnu opasnost u budućnosti, dr Nikolić vidi eventualnu blokadu ključnih pomorskih puteva.

"Ukoliko dođe do zatvaranja drugog moreuza koji vodi ka Sueckom kanalu, iz koga se Evropa snabdeva ne samo energentima već i robom iz Azije i Australije, to bi za Evropu bilo posebno teško", zaključio je Nikolić, dodajući da Srbija za sada ima dovoljno akumuliranih sredstava i deviznih rezervi da amortizuje trenutne pritiske.